О Васи Стајићу

Детаљи

Објављено субота, 01 децембар 2018 20:34

Аутор - Aдминистратор: Гојковић Владимир

Погодака: 10286

Васа Стајић (Мокрин, 10. фебруар 1878 — Нови Сад, 10. фебруар 1947.) је био српски филозоф и писац.

Гимназију је учио у Великој Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Као ученик био је због социјалистичке агитације искључен из карловачке гимназије. 

Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. у Будимпешти. Пропагирао је социјалистичке идеје и предводио је Реформистички српски национални покрет младе војвођанске интелигенције.

Издавао је часопис „Нови Србин“ и „Просвета“. Због својих идеја био је често прогањан и осуђиван. Био је једно време секретар Матице српске и уредник „Летописа“ (1921. и 1936). Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије „Новосадске биографије“ у шест томова, „Великокикиндски дистрикт“ и друге. Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу (1926., преправљено и дотерано 1938.), као и Јовану Јовановићу Змају (1933). Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.

Заслужан је за покрет планинарства и излетништва у Војводини. Године 1923. активно учествује у организовању Новосадске подружнице Српског планинарског друшта, која 1924. постаје Планинарско друштво Фрушка гора.

Основне школе у Новом Саду и Мокрину носе његово име.